FK Radnički Niš

FK Radnički Niš

Detalji

FK Radnički Niš

 
FK Radnički
grb FK Radnički Niš
Puno ime Fudbalski klub Radnički Niš
Nadimak Real sa Nišave
Osnovan 24. april 1923. god.; pre 97 godina
Stadion Stadion Čair, Niš
Kapacitet 18.321[1]
Predsednik Srbija Ivica Tončev
Trener Crna Gora Radoslav Batak
Liga Superliga Srbije
2019/20. Superliga Srbije, 5.
 

FK Radnički je fudbalski klub iz Niša. Trenutno se takmiči u Superligi Srbije, pošto se u sezoni 2011/12. kao prvak Prve lige Srbije plasirao u viši rang.

Navijači kluba, poznati su kao Meraklije, a postoje od septembra 1989. godine.

Uprava kluba

Dragan Marković - v.d. predsednik, Dejan Utvić, Ivana Pejčić, Ivan Spasić, Velimir Miljković, Branko Lazić, Dragan Milenković, Vidosav Radomirović, Miodrag Stoiljković "Redža" - potpredsednik, Vladan Kuzeljević i Živojin Trifunović

Na mestu direktora kluba nalazi se Dejan Propadalo dok je Marko Jovanović sportski direktor kluba.

Istorija

Nastanak

Prvi Sportski klub u Nišu je bio „Sinđelić", a nakon njega nastao je čitav niz ekipa, među kojima: „Niševac“, „Obilić“, „Jug Bogdan“, „Proleter“, (ekipa niške organizacije KPJ koja nije bila registrovana) „Polet“, „TAŠK“, (vojni tim teške artiljerije sa terenom i sedištem u niškoj Tvrđavi) kao i druge manje ekipe.

Prvo radničko sportsko društvo formirano je na inicijativu Miloša Markovića, tada člana KPJ. Klub se još 1921. godine počeo nazivati „Proleter“ i to je preteča kasnije nastalog „Radničkog“. U to vreme Niš nije imao svoj podsavez, već su niški timovi pripadali Beogradskom loptačkom podsavezu. Kad su pravila bila gotova i skupština održana klub je trebalo da bude osnovan. Grupa članova „Proleter“ otputovala je u Beograd da završi ovaj posao. U grupi se nalazio i jedan od poznatih igrača „Radničkog“ Mile Stamenković.

Vlast je optužila nišku ekipu „Proleter“ da je „prokomunistička“ i da kao takva ne može da razvija svoju sportsku aktivnost. Te optužbe stigle su i u Beogradski loptački podsavez pa se grupa iz ekipe niškog „Proletera“ vratila neobavljenog posla sa sledećim obrazloženjem: Beogradski podsavez ne želi i neće da verificira tim „Proleter“ pod ovim imenom, pozivajući se na Zakon o zaštiti države i druga akta kojima je ovaj naziv bio zabranjen.

Miloš Marković nije posustao. Po sećanju savremenika on je bio dosta gnevan na ovaj postupak podsaveza, ali se brzo dao na posao da je sva pravila kluba izmenio na taj način što je naziv „Proleter“ svuda zamenio sa „Radnički“. Tako je formirana fudbalska ekipa koja sa malim prekidima razvija svoju bogatu sportsku tradiciju skoro pola veka, sa manjim ili većim prekidima.

Kako je klub osnovan 24. aprila 1923. godine, ova se godina uzima kao godina nastanka sport kluba Radničkog iz Niša.[2]

Radnički

 
Prvi grb Radničkog iz 1923. godine

Ekipa Radničkog u svom početku trenirala je u malom dvorištu Radničkog doma, a nešto kasnije na starom vašarištu, odnosno na prostoru gde se danas nalazi stovarište preduzeća „Ogrev“ u blizini Mašinske industrije Niš. U početku ekipa nije imala trenera već je kapiten tima bio zadužen i za treniranje svojih igrača. Za vreme treninga obavezno je prisustvovao i jedan član uprave kluba.

U početku Radnički nije imao dovoljno iskustva i tehnike u igri, pa su ga ranije formirani klubovi, kao Sinđelić ili Pobeda, pobeđivali i sa više golova razlike. Sve je to bilo kratkog veka: ubrzo je Radnički postao ravnopravan protivnik svim klubovima i počeo da beleži pobede. „U nedelju je Radnički sigurno i zasluženo potukao svog protivnika. Pobeda je u prvom delu igre igrala očajno slabo i da je protivnik bio prisebniji i odlučniji pred golom rezultat bi bio katastrofalniji … Pobeda je morala da kapitulira pred odlučnom odbranom Radničkog... sportski list 16. oktobra 1927. godine.

Tim Radničkog nastupao je u zelenim dresovima a na levoj strani, u belom polju, nalazila se crvena zvezda petokraka kao simbol pripadnosti radničkom pokretu.

Posrednik kluba je u početku bio Miloš Marković a po njegovom odlasku Dragiša Niketić, oba istaknuta radnička borca. Između ostalih, članova uprave bili su i Mladen Đorđević Madža i Raša Anđelković, ekonom. U ekipi Radničkog igrali su kao aktivni igrači poznati revolucionari Josip Kolumbo i Stanko Paunović Veljko.

U prvenstvu moravske župe, a posle jesenje sezone za 1927/28. godinu. Radnički je osvojio prvo mesto. Bilo je to počasno zvanje i sportska slava igrača Radničkog koji su ovo mesto zauzeli posle pobede nad mnogim timovima iz Niša, Leskovca i Prokuplja. Tim povodom pisao je jedan list: „Kao što se iz tabele vidi jesenji prvak Moravske župe je sport klub Radnički iz Niša. Ovaj mladi i napredni klub zaslužno je zauzeo prvo mesto. Iz tabele se vidi da je izgubio samo jednu utakmicu i to nezasluženo. Ostale je rešio u svoju korist, osim što je sa SK Sinđelićem igrao nerešeno.

U danima zavođenja šestojanuarske diktature i naleta buržoazije na sve manifestacije radničkog pokreta zabranjen je 1929. godine i rad SK Radničkog, koji je skoro devet godina predstavljao zapaženu, po disciplini i po zalaganju, sportsku ekipu.

Radnički će posle nekoliko godina ponovo biti obnovljen.

Nakon Drugog svetskog rata

Početkom rata 1941. klub prestaje sa aktivnostima da bi ih obnovio 1945. Nakon toga Radnički je u stalnom usponu. Sezonu 1961/62. završio je na drugom mestu Druge savezne lige Zapad, čim je obezbedio kvalifikacije za ulazak u Prvu saveznu ligu. U baražu se sastao sa pretposlednjim timom iz Prve lige, skopskim Vardarom, prvi meč u Nišu je završen nerešeno 1:1, a u revanšu nakon regularnog dela i produžetaka nije bilo golova, pa je Radnički boljim izvođenjem penala (5:4) po prvi put u klupskoj istoriji izborio plasman u Prvu saveznu ligu.[3] Već u prvoj sezoni u Prvoj ligi, Radnički je zauzeo odlično šesto mesto, a nakon toga je postao standardan prvoligaš. Radnički je prvih 11 sezona u prvoligaškom društvu završavao većinom u sredini tabele, a prvi problemi oko opstanka u Prvoj ligi su došli u sezoni 1973/74., kada je Radnički završio samo dva mesta iznad zone ispadanja.

Klub 1975. godine postaje pobednik Balkanskog kupa, pobedivši u finalnom dvomeču turski Eskišehirspor sa 1:0 i 2:1, čime je osvojio svoj prvi trofej od međunarodnog značaja. Radnički je 70-ih u ligi nastavio da igra promenljivo, tako da je u sezonama 1975/76. i 1977/78. bio na ivici ispadanja u niži rang.

 
Ulaznice za kup UEFA 1982. g.

Juna 1980. kao trećeplasirana ekipa u sezoni 1979/80. nacionalnog prvenstva stiče pravo učešća u UEFA kupu, u kome će veoma uspešno nastupati još dve sezone odigravši širom Evrope 13 utakmice sa renomiranim klubovima poput Hamburgera, Napolija, Dandi junajteda, Grashopersa, Fejenorda, Az Alkmara i drugih. U prvom učešću klub je stigao do osmine finala, a 1982. godine, u drugoj sezoni učešća u evropskim takmičenjima, je ostvario svoj najveći uspeh stigavši do polufinala UEFA kupa. U polufinalnom dvomeču bolji je bio nemački Hamburger, nakon pobede od 2:1 u Nišu, Radnički je ubedljivo sa 5:1 poražen na gostujućem terenu. Radnički u sezoni 1982/83. zauzima četvrto mesto i tako po treći put obezbeđuje učešće u UEFA kupu za nastupajuću sezonu 1983/84., kada kao i prvog puta, stiže do osmine finala.

Kraj ovog najuspešnijeg perioda u klupskoj istoriji dolazi u sezoni 1984/85., kada klub kao poslednjeplasirani ispada u niži rang, mada za kratko, pošto se već nakon jedne sezone vraća u Prvu ligu. Radnički se zadržao u Prvoj ligi Jugoslavije tih šest sezona, sve do raspada SFRJ. U međuvremenu je 1989. igrao finale Balkanskog kupa, gde je poražen od OFI Krit sa 3:1.

U periodu posle Drugog svetskog rata istakli su se fudbaleri blizanci Petar i Pavle Mičić, koji su za ovaj klub odigrali rekordnih 654, odnosno 582 meča.[4]

Novija istorija

Nakon rasformiranja Prve lige SFRJ, Radnički takmičenje nastavlja u Prvoj ligi SRJ od sezone 1992/93. Već u sezoni 1995/96. ispada iz Prve A u Prvu B ligu SRJ. Zbog proširenja lige, iako je sezonu završio kao petoplasirani u Prvoj B ligi, Radnički se u elitni rang vraća u sezoni 1998/99. Tu se zadržao samo tri sezone i već 2001. ispao u niži rang, naredne sezone osvaja prvo mesto u Drugoj ligi Istok i brzo se vraća u Prvu ligu, gde u prvoj sezoni 2002/03. završava na poslednjem mestu i ponovo ispada. Nakon toga klub se sledećih pet sezona takmičio u drugom rangu takmičenja, a u sezoni 2008/09. je stigao i do Srpske lige Istok, gde je postao prvak i brzo se vratio u viši rang.

U sezoni 2009/10. Prve lige Srbije zauzeo je 15. mesto sa 39 boda, dobivši 9 od ukupno 34 odigranih utakmica, tako da je ispao iz Prve lige Srbije u Srpsku ligu Istok za sezonu 2010/11. Već u prvoj sezoni u Srpskoj ligi Istok klub osvaja 1. mesto i nakon jedne sezone u nižem rangu vraća se u Prvu ligu. Radnički je povratničku sezonu 2011/12. u Prvoj ligi Srbije završio na prvom mestu, čime se plasirao u Superligu Srbije, i tako se Radnički vratio u elitni rang po prvi put nakon sezone 2002/03. Nakon povratka u najviši rang takmičenja Radnički beleži solidne rezultate. Poslednjih nekoliko godina klub je promenio nekoliko predsednika među kojima je bio i aktuelni gradonačelnik Niša Darko Bulatović. Tokom sezone 2016/17 došlo je do promene na čelu kluba. Umesto Radana Ilića, 8. decembra 2016. na čelo kluba je ponovo došao Ivica Tončev, političar i biznismen sa juga Srbije. Tončev je najavio finansijsku konsolidaciju kluba i plasman među tri vodeća kluba u zemlji pod njegovim rukovodstvom.[5]. U sezoni 2017/18., Radnički je osvojio treće mesto, a u sezoni 2018/19. drugo mesto, sa 6 poena više od trećeplasiranog Partizana.

U svojoj dugoj istoriji Radnički je dao nekoliko desetina reprezentativaca u svim republičkim i saveznim selekcijama. Pečat Radničkom je dao i veliki broj fudbalera koji su odigrali preko 200 utakmica, provodeći i više od 10 godina u klubu.

Stadion

 
Stadion Čair

Stadion Čair je izgrađen i pušten u rad 1963. godine, a upravljanje ovim objektom od 1969. je preuzeo FK Radnički Niš. Od 1995. zbog dotrajalosti i opasnosti od urušavanja bila je zabranjena upotreba istočne i severne tribine, a 2008. je i deo južne tribine izgubio upotrebnu dozvolu. Godine 2006. je postavljeno 3.000 stolica na zapadnoj tribini.

U martu 2011. godine je počela rekonstrukcija stadiona Čair, kada su prvo srušene istočna, južna i severna tribina, a 5. avgusta 2011. je počela izgradnja tri potpuno nove tribine,[6] Vlada Republike Srbije i grad Niš su za ovu rekonstrukciju odvojili skoro milijardu dinara, kroz kreditni aranžman preko fonda za razvoj.[7] Nakon rekonstrukcije kapacitet stadiona je 18.151 sedećih mesta. [8] Stadion je deo Sportskog kompleksa Čair.

Prvu utakmicu na renoviranom Čairu, mada sa još nezavršenom istočnom tribinom, Radnički je odigrao 15. septembra 2012. protiv Smedereva u Superligi Srbije, a pobedio je sa 1:0 golom Dušana Kolarevića.[9]

Uspesi


 
FK Radnički Niš od 1945-danac.
Takmičenje Broj Godina
Nacionalna takmičenja - 0
Nacionalno prvenstvo - 0
Prvenstvo SFR Jugoslavije
Prvak 0 /
Drugi 0 /
Treći 2 1979/80, 1980/81.
Prvenstvo SR Jugoslavije
Prvak 0 /
Drugi 0 /
Treći 0 /
Prvenstvo Srbije i Crne Gore
Prvak 0 /
Drugi 0 /
Treći 0 /
Prvenstvo Srbije
Prvak 0 /
Drugi 1 2018/19.
Treći 1 2017/18.
Nacionalni kup - 0
Kup SFR Jugoslavije
Pobednik 0 /
Finalista 0 /
Kup SR Jugoslavije
Pobednik 0 /
Finalista 0 /
Kup Srbije
Pobednik 0 /
Finalista 0 /
Kontinentalna takmičenja - 1
Liga Evrope (Kup UEFA)
Pobednik 0 /
Finalista 0 /
Polufinale 1 1981/82.
Četvrtfinale 0 /
Osmina finala 2 1980/81, 1983/84
Mitropa cup.jpg Balkanski kup
Pobednik 1 1974/75.
Finalista 1 1988/89.

Noviji rezultati

Sezona Rang Liga Pozicija IG D N P GD GP GR Bod Kup
2006/07. 2 Prva liga Srbije 11. 38 14 13 11 45 35 +10 55 Osmina finala
2007/08. 2 Prva liga Srbije 14. RedDownArrow.svg 34 11 10 13 29 31 -2 43 Osmina finala
2008/09. 3 Srpska liga Istok 1. Green-Up-Arrow.svg 28 21 6 1 59 16 +46 69 Šesnaestina finala
2009/10. 2 Prva liga Srbije 15. RedDownArrow.svg 34 9 14 11 33 35 -2 41 Nije se kvalifikovao
2010/11. 3 Srpska liga Istok 1. Green-Up-Arrow.svg 30 19 6 5 55 21 +34 63 Pretkolo
2011/12. 2 Prva liga Srbije 1. Green-Up-Arrow.svg 34 20 7 7 52 28 +24 67 Šesnaestina finala
2012/13. 1 Superliga Srbije 12. 30 9 7 14 30 44 -14 34 Šesnaestina finala
2013/14. 1 Superliga Srbije 6. 30 10 13 7 28 22 +6 43 Osmina finala
2014/15. 1 Superliga Srbije 9. 30 9 10 11 25 31 -6 37 Četvrtfinale
2015/16. 1 Superliga Srbije 5. 37 16 9 12 40 35 +5 35 (57) Četvrtfinale
2016/17. 1 Superliga Srbije 5. 37 15 9 13 47 46 +1 32 (54) Šesnaestina finala
2017/18. 1 Superliga Srbije 3. 37 18 8 11 63 51 +12 37 (62) Šesnaestina finala
2018/19. 1 Superliga Srbije 2. 37 25 10 2 71 30 +41 48 (85) Polufinale
2019/20. 1 Superliga Srbije 5. 30 16 4 10 51 37 +14 52 Četvrtfinale
2020/21. 1 Superliga Srbije

FK Radnički Niš u evropskim takmičenjima

Zbirni evropski rezultati

Stanje na dan 18. jul 2019.

Takmičenje Ut. Pob. Ner. Por. GD GP
Kup šampiona 0 0 0 0 0 0
Kup pobednika kupova 0 0 0 0 0 0
Kup UEFA / Liga Evrope 28 13 5 10 43 39
I Ukupno UEFA takmičenja 28 13 5 10 43 39
Intertoto kup 12 4 2 6 24 25
Mitropa kup 2 1 0 1 2 4
Balkanski kup 13 6 3 4 17 13
Kup sajamskih gradova 0 0 0 0 0 0
II Ukupno ostala takmičenja 27 11 5 11 43 42
Ukupno I + II 55 24 10 21 86 81

Trenutni sastav

Od 17. avgusta 2020.[10]

Br.   Pozicija Igrač
4 Srbija O Žarko Marković
5 Srbija O Nikola Stevanović
6 Srbija S Ognjen Bjeličić
7 Srbija N Ilija Spasić
8 Srbija S Nenad Šljivić
9 Srbija N Nemanja Kojić
11 Srbija S Nemanja Subotić
12 Srbija S Nenad Gavrić
13 Srbija O Nikola Aksentijević
16 Srbija S Stefan Mitrović
17 Crna Gora N Filip Kasalica
18 Srbija S Uroš Miloradović
19 Srbija G Borivoje Ristić
 
Br.   Pozicija Igrač
20 Srbija S Luka Petrović
22 Srbija O Aleksandar Kostić
26 Srbija G Stefan Ilić
27 Srbija O Petar Ćirković
30 Srbija N Dušan Stoiljković
31 Bosna i Hercegovina S Todor Petrović
32 Srbija G Milorad Kojić
33 Srbija S Andrija Sekulić
35 Srbija S Dušan Pantelić
44 Crna Gora S Danilo Dašić
45 Srbija G Nikola Petrović
70 Srbija S Kristijan Živković

Povučeni brojevi

10 – Ivan Krstić Beli (posmrtno) Nakon smrti Ivana Krstića Belog, izazvane udarom groma na treningu Radničkog, 29. maja 2000. godine, iz upotrebe je povučen dres sa brojem 10. Ostavljena je mogućnost da njegov sin u budućnosti ponese taj broj u seniorskom pogonu kluba.[11][12] Ivan Krstić mlađi priključen je prvom timu Radničkog leta 2019. godine, ali je kasnije prešao u Car Konstantin.[13][14][15]

Poznati igrači

  • Srbija Stevan Andrejević
  • Srbija Jovan Anđelković
  • Srbija Slobodan Antić
  • Srbija Stevan Balov
  • Srbija Zoran Banković
  • Srbija Sanid Beganović
  • Srbija Dragiša Binić
  • Srbija Zoran Bojović
  • Srbija Vitomir Dimitrijević
  • Severna Makedonija Ilija Dimoski
  • Srbija Milan Dovedan
  • Srbija Miloš Drizić
  • Srbija Branislav Đorđević
  • Srbija Nenad Cvetković
  • Srbija Zoran Čolaković
  • Srbija Stojan Gavrilović
  • Srbija Siniša Gogić
  • Srbija Slobodan Halilović
  • Srbija Dragan Holcer
  • Srbija Nenad Jakšić
  • Srbija Milorad Janković
  • Srbija Milorad Jeremić
  • Srbija Vladimir Jocić
  • Srbija Miodrag Knežević
  • Srbija Zoran Milenković
  • Srbija Boris Milošević
  • Srbija Zoran Mitić
  • Srbija Dušan Mitošević
  • Srbija Slavoljub Nikolić
  • Srbija Milovan Obradović
  • Srbija Stevan Ostojić
  • Srbija Dejan Petković
  • Srbija Aleksandar Panajotović
  • Srbija Dragan Pantelić
  • Srbija Bratislav Rinčić
  • Srbija Rade Radisavljević
  • Srbija Dragan Radosavljević
  • Srbija Ljubiša Rajković
  • Srbija Miroslav Simonović
  • Srbija Živorad Stanković Kenda
  • Srbija Vitomir Sovrović
  • Srbija Borislav Stevanović
  • Srbija Aleksandar Kuzmanović
  • Srbija Srđan Mladenović Bimba
  • Srbija Goran Stojiljković
  • Srbija Miodrag Stojiljković
  • Srbija Dragan Stojković
  • Srbija Josip Višnjić
  • Srbija Miroslav Vojinović
  • Srbija Aleksandar Živković
  • Srbija Ivan Krstić
  • Srbija Aleksandar S. Jovanović
  • Bosna i Hercegovina Jovo Mišeljić
  • Severna Makedonija Blagoja Kitanovski
  • Severna Makedonija Blagoja Kuleski
  • Kanada Milan Borjan
  • Kirgistan Anton Zemljanuhin

Treneri

Spisak trenera prvog tima Radničkog:[16][17]

  • Crna Gora Radoslav Batak (februar 2020 - trenutno)
  • Srbija Milorad Kosanović (avgust 2019 - februar 2020)
  • Srbija Simo Krunić (jun 2019 - avgust 2019)
  • Srbija Nenad Lalatović (jun 2018 - jun 2019)
  • Srbija Dragan Antić (mart 2018 - maj 2018)
  • Srbija Boban Dmitrović (januar 2018 - mart 2018)
  • Srbija Ivan Jević (septembar 2017 - decembar 2017)
  • Austrija Peter Pakult (jun 2017 - septembar 2017)
  • Srbija Milan Rastavac (januar 2015 - jun 2017)
  • Srbija Saša Mrkić (septembar 2014 - decembar 2014)
  • Srbija Dragoslav Stepanović (jul 2014 - septembar 2014)
  • Srbija Milan Milanović (mart 2014 - jun 2014)
  • Srbija Dragoljub Bekvalac (jun 2013 - mart 2014)
  • Srbija Saša Mrkić (februar 2013 - maj 2013)
  • Srbija Aleksandar Ilić (2012 - 2013)
  • Srbija Aleksandar Kyzmanović (2011—2012)
  • Srbija Vladimir Jocić (2006 - 2012)
  • Srbija Tomislav Manojlović (2002)[18]
  • Srbija Zoran Čolaković (1999 - 2000)
  • Srbija Boris Bunjak (1999)
  • Srbija Radmilo Ivančević (1999)
  • Severna Makedonija Ilija Dimoski (1998 - 1999)
  • Srbija Božidar Antić (1998)
  • Srbija Miodrag Ješić (1998)
  • Srbija Vladislav Nikolić (1997 - 1998)
  • Srbija Miodrag Stojiljković (1997)
  • Srbija Mile Tomić (1997)
  • Srbija Miodrag Stefanović (1997)
  • Bosna i Hercegovina Slobodan Halilović (1996 - 1997)
  • Hrvatska Josip Duvančić (1994 - 1996)
  • Srbija Miodrag Stefanović (1994)
  • Srbija Vladimir Milosavljević (1994)
  • Srbija Zoran Banković (1993 - 1994)
  • Srbija Milorad Janković (1993)
  • Srbija Milovan Đorić (1993)
  • Srbija Ljuborad Stevanović (1993)
  • Srbija Vladislav Nikolić (1992 - 1993)
  • Srbija Nenad Cvetković (1992)
  • Bosna i Hercegovina Slobodan Halilović (1990 - 1992)
  • Srbija Dragan Pantelić (1989 - 1990)
  • Bosna i Hercegovina Slobodan Halilović (1988 - 1989)
  • Srbija Milan Živadinović (1987 - 1988)
  • Srbija Zoran Čolaković (1986 - 1987)
  • Hrvatska Josip Duvančić (1985 - 1986)
  • Srbija Milorad Janković (1985)
  • Srbija Dušan Nenković (1985)
  • Srbija Miroslav Glišović (1984)
  • Severna Makedonija Ilija Dimoski (1982 - 1983)
  • Srbija Dušan Nenković (1979 - 1982)
  • Hrvatska Josip Duvančić (1977 - 1979)
  • Srbija Miroslav Glišović (1976 - 1977)
  • Srbija Đorđe Kučunković (1974 - 1976)
  • Srbija Miroslav Glišović (1972 - 1974)
  • Srbija Dušan Varagić (1971 - 1972)
  • Srbija Slavko Videnović (1970 - 1971)
  • Srbija Miroslav Glišović (1968 - 1969)
  • Srbija Ratomir Čabrić (1967 - 1968)
  • Srbija Miroslav Glišović (1966 - 1967)
  • Srbija Dragoljub Milošević (1965 - 1966)
  • Srbija Dušan Nenković (1964 - 1965)
  • Srbija Abdulah Gegić (1963 - 1964)
  • Srbija Miroslav Glišović (1962 - 1963)
   
   

GTranslate  

   

Stream Statistika  

   

Kursna Lista  

   
   
   
   

Vreme Beograd  

   

Vreme Beč  

   
© PINKPLUSRADIO.BIZ